U nastavku donosimo zapažanje našeg kolege Namika sa vožnje po Igmanu i onome što je vidio uz put. Ovaj tekst bi nam svima trebao biti opomena da se sami zapitamo da li smo dali sve sto možemo u cilju zaštite prirodnih ljepota u kojima uživamo.
Ovim putem bih želio da skenem pažnju svim biciklistima da ne ostavljaju tragove za sobom (čitaj smeće). Ako neće niko paziti za prirodu neka makar mi pazimo. Danas sam išao Igmanskom cestom, tj. starim ratnim putem. Smeća je bilo na sve strane. Neko je bacio kondome, jer je došao tu da odradi ono što ne može kući, neko je bacio omot od Milke, neko je bacio maramice, neki građevinar se tu otarasio crijepova koji mu ne trebaju, ali me stvarno izbacilo iz takta kada sam vidio unutrašnju gumu na sred ceste koju je neki biciklista, nakon sto je ustanovio da je ne može popraviti (zakrpiti) iz bijesa presjekao i ostavio tu da stoji kao spomenik njegovoj nesreći.
Rijetko koji biciklista nosi sa sobom prvi put rezervnu gumu i to je ono sto me pogađa još više. Zar je toliki problem smotati tu istu gumu i nositi je sa sobom jos 2,2 km (koliko je ciklokompjuter rekao da ima do kontejnera)? Zar je to prevelika žrtva za prirodu u kojoj uzivamo? Zar će se, nakon par godina, osim Miljacke, održavati akcije skupljanja smeća i po planinama? To jeste neminovno, ali zar i biciklisti moraju učestvovati u tom zagađivanju?
Zašto plaćati odlaganje otpada kad je to u prirodi besplatno… ; Zar je ovo teško?
Možda ja to sve ne razumijem, možda tako i treba, ali po mom mišljenju, prirodu treba očuvati, po svaku cijenu!
Sve u svemu, guma nije toliko teška, da ju je nemoguće ponijeti još toliko, pa sve da ju je potrebno nositi i čitav dan! Možda očekujem previše od ljudi…
Tekst i foto: Namik Ćatibušić
Respect + autoru teksta 🙂
Naš okoliš je samo ogledalo ljudi koji žive u ovoj državi, što dokazuje da nismo napredovali nego da nazadujemo s vremenom sve više i više. Prošli vikend sam vozio do vrha Trebevića, i na putu smo također naišli na iskorištene kondome, i to cijela pakovanja, smeća raznoraznog – od praznih boca preko kartona i sl do časopisa – i to već na jedno 1300 nadmorske visine.
Zaista treba opalit klempu onome koga se uhvati da tako baca, pa neće pokušat sljedeći put.
ajd živjeli!
neki dan sam u setnji sa maxumom po igmanu uzeo neki shtap i nakupio kesa punih smeca koliko sam mogao nosat i dobacio do kontejnera kod ferija, sramota koliko kenjci smeca ostavljaju za sobom
ja vjerujem da je ta guma zalutala sa ostatkom smeca koje tu smece od ljudi dovlaci i prosipa—